Поезија
Данил Хармс
Небеса ће се савити
у свитак и пашће
на земљу; земља и вода
узлетеће на небо;
читав свет ће се окренути наопачке.
Када све то угледаш,
раствориће се и процветати
цветак у грудима твојим.
Ја тврдим: то је крај старог света
јер сам ја угледао нову светлост.
Ја о, ја сир, ја ис
Ја сам тројни, научи ме
да читам. Ми тврдимо
ево ово сам ја
Ја
поклањам ти
кључ,
да би ти
говорио
Ја.
Ја ћу узети кључ,
када ћу, као што су нас
училе наше бабушке, пронаћи
цветак папрати
који цвета
само једном годишње
у ноћи уочи
Ивандана.
Али где расте тај
цветак? Он расте
у шуми испод дрвета
које расте наопачке.
Ти ходаш по великој
густој шуми, али
нема ни једног дрвета
које би расло наопачке.
Тада ти изабери најлепше дрво
и попни се на њега.
Онда узми канап и привежи један
крај канапа за грану
а други за своју
ногу. Онда скочи с
дрвета
и ти ћеш се преврнути
наопачке, и тада ћеш видети
да дрво стоји
наопачке.
Када пођеш у шуму
погледај прво кроз прозор
какво је време.
* * *
Ево гледам кроз прозор и видим
тамо се завршава улица, тамо почиње поље,
тамо протиче река, а тамо
на обали стоји дрво.
МОЛИТВА ПРЕД СПАВАЊЕ
- марта 1931. године, 7 сати увече
Господе, у сред бела дана
обузе ме умор.
Дозволи ми да легнем и усним Господе,
И у сну ме окрепи Господе
Силом Твојом.
Много хоћу да знам
Али ни књиге ни људи не уче ме ништа.
Само ме Ти просвети Господе
стиховима мојим.
Упути ме снажног у борбу са значењима
спретног у стројењу речи
и ревносног у прослављању имена
Божијег у век и веков.
**
Господе, пробуди у души мојој
пламен Твој
Обасјај ме Господе сунцем Твојим
Златоносни песак проспи испод
ногу Мојих
Да бих чистим путем ишао ка
Дому Твоме
Даруј ме Господе Речју Твојом
Да загрми у славу Двора Твога
Заврти Господе точак живота Мога
Да би се покренула парњача моћи Моје
Отпусти Господе кочнице продуховљења
Мога
Успокоји ме Господе
И напој срце моје са врела дивних Речи
Твојих.
Данил Шардам
Марсово Поље
13. мај 1935. год.
***
Господе, нахрани ме телом Твојим
Да би се у мени пробудила жеђ покрета
Твог. Господе, напој ме крвљу твојом
Да би ускрсла у мени снага стихотворења Мог.
13. мај 1935. год.
Превео са руског Бранислав Јаковљевић
Објављено у часопису ГРАДАЦ, бр. 156-147/ 2002, Чачак, стр. 19 – 21
____
КРАТКА ХРОНОЛОГИЈА ЖИВОТА И РАДА ДАНИЛА ХАРМСА / Анатолиј Александров
(одломак, стр. 18. ч. „Градац“)
…Почетком године изашла је књига: В. Буша Плих и Пљух у слободном преводу Данила Хармса. М.-Л. Детиздат.
После годишњег прекида Хармсово име поново се појављује у „Врапцу“ (бр 3).
Током године у Хармсовој соби се одржавају књижевно-музичке вечери. „Већ сам много тога чуо о Хармсовој соби. Причало се да је цела од пода до плафона исписана стиховима и афоризмима, од којих се увек цитирао један: ,Ми нисмо пирошке’. Али изгледа да су се ти подаци односили на неки ранији период: ништа слично нисам у њој затекао. Само је за зид био прикачен листић коцкастог папи-ра, истргнут из свеске, са .Списком људи који су посебно поштовани у овом дому’ (сећам се Баха, Гогоља, Глинке и Кнута Хамсуна) и на ексеру је висио сребрни џепни сат с прилепљеним натписом: ,Овај сат има посебно надлогично значење’. Између прозора стајао је хармонијум, а на зиду сам приметио одличан Хармсов портрет, који је насликао Мансуров, ста-ринску литографију, на којој је био пред-стављен бркати пуковник из времена Ни-колаја I и беспредметну слику у духу Ма-љевича, црну са црвеним, о којој је Хармс говорио да одражава суштину живота. Ту слику је такође насликао Мансуров“ (В. Н. Петров. Сећања на Хармса. ЧС).
1939
Мај-јун – завршена „Старица“.
Септембар – у бр. 9 часописа „Дечја књижевност“ излази чланак В. Тренина „0 смешној поезији“ у којем се анализира и позитивно оцењује поезија за децу Харм-са и Веденског.
Те године Хармс је саставио циклус Случајеви.
1940
Уметник В. А. Гринберг слика Хармсов портрет.
1941
22. јуна – напад фашистичке Немачке на Совјетски Савез. „Последњи пут сам ви-дела Даниила Ивановича 1941. године, два до три дана пре избијања рата. Се-дели смо на крову крај прозора моје ман-сарде. Био ]е озбиљан и затворен у себе. као никад. .Бежите. Бежите што пре! – говорио је – Биће рата. Лењинград очекује судбина Ковентре’. Он није ни помишљао да отпутуЈе. Ја сам се. као и многи други, до последњег дана надала да рата неће бити, упркос свим ужасним предзнацима. Али, њему сам поверовала. Увек ми се чинило да Данил Иванович зна и уме да предвиди. оно што други не знају…“ (Гернет).
23. августа – Хармсово хапшење (рехабилитован 1953]. „Чини ми се да је још у августу 1941. године код њега дошао домар и замолио га да због нечег изађе у двориште. А тамо је већ стајао ,црни гавран’. Одвели су га полуголог у папучама на босу ногу.
Видео сам Данила Ивановича два до три дана пре хапшења. Увек сам знао да је паметан, његова чудноватост је била маска, лакрдијаш каквим су га многи сма-трали, није био никада, Те вечери смо пи-ли јефтино црно вино и јели бели хлеб. Разговарали смо углавном о рату. Данил Иванович је веровао да ће Немци бити поражени и да ће управо Лењинград -чврстина његових становника и одбране -одлучити о исходу рата“ (Пантелејев Л. Из лењинградских записа – „Нови мир“. 1965, бр. 5, с. 149).
1942
2 фебруара – Д. И. Јувачов – Хармс умро је у затворској болници.
Превела са руског Ениса Успенски
„Заветине“ препоручују и следеће изванредне текстове
Марине Дурново: Мој муж Данил Хармс, и Епилог Михаила Мејлиха или Десет посмртних анегдота Данила Хармса
ГРАБАНЦИЈАШИ 